Црна Река

Духовно-рехабилитациони центар Црна Река постоји у оквиру манастирског комплекса. Основна намена Центра је духовна рехабилитација младих који су оболели од болести зависности – наркоманије.

Центар је смештен на тромеђи Србије, Црне Горе и Косова и Метохије, у прелепом планинском амбијенту. Од градова, близу се налазе Нови Пазар, Тутин и Рашка.

Црноречки пејзаш

Долазак у центар

У центар долазе штићеници, мушкарци, на добровољној основи. Свака присила је искључена.

Придошли штићеници, буквално, изгледају као људске олупине – физички и ментално исцрпљени, неретко не могу ни да ходају, налазећи се у правом смислу те речи једном ногом у гробу.

Прва фаза рада јесте физички опоравак. Штићеник се смешта у посебну просторију у којој, под надзором, мора да се „скине“ са наркотика пролазећи најстрашније физичке кризе.

Након тога следи укључивање у живот и рад центра.

Пластеници

Један црноречки дан

Централне личности у Центру су отац Дејан Јаковљевић и његов сарадник Божидар Драгутиновић.

Младим штићеницима бивају додељени старији који учествују у раду и помажу новопридошлима да се уклопе у свакодневно функционисање.

Спава се у вишекреветним, двокреветним и једнокреветним собама.

Поглед на Центар

Устајање је дефинисано правилима. Богослужења се обављају ујутро и увече.

Око 9 часова почињу послушања. У зависности од афинитета, сваки штићеник одабира одређене послове у договору са осталима. Ради се у шуми, на њиви, око стоке, у кухињи...

Манастир располаже са око 150 хектара шуме, штићеници сеју кромпир, паприку, шаргарепу, лук и парадајз, гаје свиње, овце, козе, краве, пилиће...

По завршеним пословима штићеници имају период за одмор. У центру је израђен асфалтирани терен за мали фудбал, кошарку и рукомет, постоји теретана, билијар, стони тенис, стони фудбал...

Такође, у Центру постоји и рачунар са Интернет конекцијом који се, такође, користи према правилима.

У току дана, духовник, Отац Дејан Јаковљевић, разговара и ради са штићеницима на духовној рехабилитацији према одређеним распоредима и потребама.

Повечерје је у 22 часа.

Недељом и празницима режим дана је другачији јер се мање ради.

Духовна рехабилитација

Капацитет центра је максималних 52 штићеника. Капацитет је смањен из разлога да би се могло добро да ради са штићеницима на духовној рехабилитацији.

У Центру се прави разлика између излечења, које потенцира медицина, и исцељења на које акценат ставља Црква.

Отац Дејан Јаковљевић наглашава да исцељење подразумева духовни преображај целокупне личности која мора бити излечена, али и спремна да се у свету искушења одупре новим и старим изазовима. Једини начин јесте рађање потпуно нове преображене личности.

Реч преображај се често чује у Центру. Боравећи са штићеницима, човек постаје свестан њеног значења.

Дужина рехабилитације

Дужина рехабилитације у Центру зависи од појединца. У Црној Реци сусрешћете штићенике који тамо бораве годину, две, три или пак пет година. Крај рехабилитације је онога момента када духовник и штићеник у раду закључе да је процес завршен. Из Центра се одлази уз благослов.

Штићеници су свесни да је свет, у који се врачају, препун искушења од којих су у Центру заштићени. Из тог разлога се пажљиво планирају и договарају одласци кући на викенд, као и посете.

Апсурд који се дешава

У Центру се данас налази 21 штићеник, што је испод пола капацитета, док, са друге стране, број младих људи који су у проблему је све већи. Неопходно је да се млади људи, који су у проблему, као и њихови родитељи, јаве нама посредством нашег сајта на мејл или на телефоне, уколико им је потребна још нека додатна информација из прве руке.

Утисак приликом посете

У Духовно-рехабилитационом центру Црна Река провео сам два дана, 17. и 18. октобар 2015. године.

Штићеници

По нашем доласку, дочекали су нас штићеници. Ти млади људи личили су ми на све, само не на људе који имају проблем са наркоманијом.

Расположени, вредни, брзи, спретни... Ни једног момента нису дозволили да будемо сами. Шта год да нам је затребало, скоро трком су нам доносили и услуживали нас. И сваког момента били су спремни за разговор.

Штићеници су, како истиче отац Дејан Јаковљевић, из свих друштвених група. Нађу се ту и музичари, глумци, лекари, занатлије... Такође, и узраст штићеника је разноврстан. Нађу се ту момци од 18 година, али има их и у тридесетим годинама живота, из села, града... Нема правила.

Сви ти млади људи били су свесни у колики проблем су доспели и све време су истицали колико им боравак у Центру значи.

Младић из Ваљева нам је испричао да је највећи страх имао када је кренуо на први викенд кући.

– Како да погледам родитељима, родбини и пријатељима у очи када сам толике глупости чинио и толико им проблема нанаео. Међутим, од свих њих сам добио безрезервну подршку и то ми је дало снаге да наставим.

И наставља:

– Истина, првих пута нисам смео сам у град. Са мном су ишли увек отац или брат. Сада немам тих проблема, самостално се крећем свуда. Очекујем да на пролеће завршим са рехабилитацијом, додаје поносно.

Послушање у кухињи

Други младић из нашег, малозворничког, краја нам је рекао да годину и по није ишао кући јер није осећао потребу за одласком, и да не осећа никакве проблеме због тога.

– Центар сам доживео као своју кућу. Старији сам штићеник, имам задужења, водим одређене активности, радим са младим штићеницима. Некима сам помогао у тренуцима кризе одвојености од куће. Не бих никада дозволио да неко руши ово што радимо, са поносом нам говори.

– Ја водим радове у шуми, додаје следећи штићеник. Имамо трактор и три моторне тестере. Искусан сам у раду, али водим младе и неискусне штићенике, па је најважнија њихова безбедност. Обезбеђујемо дрва за нас, манастир, али и за продају уколико је потребно.

Сви се слажу да су им кувари врхунски.

Отац Дејана Лукића, човек чврст и јак као стена, после вишегодишње паузе веома емотивно је реаговао приликом доласка у Центар. Рекао ми је:

– Пеле, (тако ме он ословљава), опрости ми на тренутку слабости. Овде у овој капели мој Дејан је пронашао спас. Донео сам га овде као кост и кожу, једном ногом у гробу, а одавде је дошао преображен и препорођен!

Милојко Лукић је чврсто решио да на свим трибинама, које Дејан Лукић и ја организујемо, узме учешћа и говори о чуду које се десило у Духовно-рехабилитациоом центру Црна Река.

Отац Дејан Јаковљевић и Божидар Драгутиновић

Отац Дејан Јаковљевић, годину дана млађи од мене, деловао ми је смирено и одмерено. Свака мисао коју изговори је одмерена, извагана. За време нашег двочасовног разговора ни једном није никоме упао у реч нити било кога прекинуо.

Прва мисао која ми се јавља уз њега је да би поред њега и највећа звер била кротка. Стичем утисак да је тај човек млад, али да је велико бреме натоварио на себе. И носи се са њим веома успешно.

Отац Дејан Јаковљевић

Отац Дејан је спреман да своје богато искуство подели са свима. Једини прави увид, сматра наш саговорник, у проблем којим се бави може се стећи сталним боравком међу штићеницима. Сваки штићеник је индивидуа за себе и нема универзалног приступа. Увек је неопходно стварати нове приступе.

Такође, духовник инсистира да је веома важна сарадња породице са Центром, пре свега родитеља младих са којима раде.

Могао бих много да пишем о овом, по много чему, изузетном човеку и духовнику. Међутим, све што пренесем овде је бледа сенка утиска који се стиче у директном контакту и размени мишљења.

Божидар Драгутиновић, сарадник оца Дејана, годину дана старији од мене, такође занимљива личност. За разлику од духовника, он је емотивац – реагује спонтано, емотивно, тешко подноси неправду (које је, нажалост, свуда око нас). Међутим, поседује веома здрав резон, логику, добро познаје ментални склоп штићеника, непогрешиво региструје и најмање промене у њиховом понашању и одлично „чита“ обичном човеку скривене знакове.

Утиска сам да се отац Дејан и Божо (како га сви зову) и као личности и као сарадници одлично допуњују. Разговор са њима изузетно је инспиративан јер се пред вама нађу саговорници који су веома образовани, упућени у проблематику и материју којом се баве, али и отворени за нова мишљења, другачије приступе.

Уместо закључка

Духовно-рехабилитациони центар Црна Река својом организацијом и резултатима које остварује у духовној рехабилитацији младих који имају проблеме са болестима зависности заслужује моју безрезервну подршку и препоруку.

Центар, будући да у њему бораве људи који имају проблем са наркоманијом, и то десетине њих, представља оличење успешне оргнизације и суживота.

Богослужења у Центру су посебан доживљај за посетиоца. Молитва младих људи, који вапе за спасењем, дирнуће свакога.

Дејан Лукић и ја смо отворени за сваки разговор лично, са људима, али и са медијима, и спремни смо да пренесемо своје искуства из центра – Дејан као бивш иштићеник који је остао у контакту са Центром, а ја као гост.

Дејан Лукић, Предраг Спасојевић и Милојко Лукић у посети Центру.